Donji deo leđa, poznat kao lumbalna kičma, igra ključnu ulogu u sposobnosti da se krećemo efikasno i efektivno. Za razliku od skoro svih drugih sisara, naša lumbalna kičma nije fiksirana za karlicu. Ova jedinstvena karakteristika u kombinaciji sa zakrivljenom i fleksibilnom strukturom kičme (oblik slova S) održava gornji deo tela u ravnoteži u odnosu na karlicu i oslobađa donje ekstremitete da se kreću nezavisno jedan od drugog.

Grudni koš i karlica su medjusobno povezani i zavisni jedno od drugog na taj način da se kreću recipročno što u mnogome zavisi od funkcionisanja kičme kao celine. Ako mobilnost karlice ili grudnog koša postane ugrožena, naše kretanje postaje manje efikasno i naša stabilnost je smanjena. Ovo takođe povećava koncentraciju stresa i naprezanja na pojedinim delovima kičme, povećavajući verovatnoću bolova i povreda.

Pošto je kičmeni stub jedina veza izmedju grudnog koša i karlice, neminovno je da će njihov medjusobni odnos i eventualna desfunkcija uticati na promene u kičmenom stubu. Prilikom odabira vežbi u cilju oporavka neophodno je uzeti u obzir optimalno funkcionisanje grudnog kosa i karlice sa ciljem trajnog oporavka a ne samo tretiranje povredjenog dela.